Вест - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

Title
Idi na sadržaj
Насловна   ›   Вести   ›   Вест
Интервју директора Гујона за Политику
07.01.2023   
ДИРЕКТОР   

Влада показује велику бригу и улаже много за наш народ изван матице, а за 2023. на предлог председника Александра Вучића управа је добила три пута већи буџет за Србе у региону

 

 

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон нада се да су резултати његовог рада видљиви. Овај француски хуманитарац чије срце куца за Србију истиче да су он и његови сарадници из управе непрестано обилазили српски народ широм региона и дијаспоре и да су финансирали много пројеката.

 

– Ми као управа спроводимо политику председника и владе поводом питања дијаспоре и Срба у региону. Морам да кажем и да Влада Србије заиста показује велику бригу за наш народ изван матице јер, независно од делатности наше управе, улаже много за Србе у окружењу и расејању. За 2023. на предлог председника Александра Вучића управа је добила три пута већи буџет за Србе у региону. У Србији све више људи препознаје важну улогу дијаспоре, не само на економском, већ и на културном, демографском и политичком нивоу. Такође, примамо представнике српских удружења на састанке код нас како бисмо се упознали с њиховим проблемима и налазимо решења – каже Арно Гујон.

 

На какве препреке сте наилазили?

 

Пошто долазим из невладиног сектора, уложио сам поприличан напор првих годину дана да савладам процедуре и да се прилагодим. Примера ради, када су се раније дешавале кризне ситуације, могао сам одмах као председник хуманитарне организације да определим новац на горуће место, седнем у ауто и идем на лице места. С друге стране, овде као директор у управи да бих усмерио донацију тамо где је потребна, морам да распишем конкурс, то је дуга процедура с роковима, комисијама итд. А да бих путовао у региону или дијаспори морам да добијем потписе од министара спољних послова, финансија, чак и председнице владе. Разумљиво је да то захтева више времена и труда у процедуралном смислу. Државна институција је велика машинерија која се спорије покреће, има своја правила, увезана је с другим институцијама. Али добро је да оно што урадите постаје део система и има далекосежније резултате. Ниједна невладина организација не би могла да уради оно што смо као управа покренули у претходном периоду, попут отварања школа у свету или заштите имовине Срба из Федерације БиХ.

 

Како оцењујете стање људских права на Косову и Метохији?

 

Срби двадесет три године живе у енклавама које су затвори на отвореном и ван којих се не осећају слободно и безбедно, а с најновијим тензијама ово је само још израженије. С Куртијевом агресивном политиком и права Срба на северу су сада угрожена. Ако он преузме север, Срби ће и ту живети у гетима.

 

Срби су свакодневно на мети екстремиста?

 

Срби с КиМ претрпели су много тога. Стално су на мети екстремиста који их нападају, те су морали да науче како да живе, где смеју да иду, где не смеју, где смеју да говоре на српском, а где не. На пример, у Ђаковицу за Васкрс скоро више нико не иде, јер се сваке године дешавају инциденти и напади на Србе ходочаснике. Не можете да говорите српски у Србици, у Дечанима, Ђаковици, деловима Приштине и многим другим местима. Срби бивају осуђени због изговорених речи, док слободарска Европска унија ћути на то. Живети у таквим условима је незамисливо за савременог човека али то је  реалност у центру Европе у 21. веку и о тој реалности ретко ко сведочи.

 

Како сте конкретно помогли Србима на Косову и Метохији?

 

Србима на Косову и Метохији помаже моја хуманитарна организација „Солидарност за Косово” коју сам основао у Француској 2005. Финансирали смо пројекте у вредности више од шест милиона евра, организовали 45 конвоја хуманитарне помоћи, у којима смо делили храну, нову обућу и одећу. Изградили смо десетак фарми, млекара, фабрика за пастеризацију воћа и поврћа по енклавама. Сваке године финансирамо самоодрживе пројекте, делимо стоку и пластенике како би људи живели од свог рада а не од помоћи. „Солидарност за Косово” годишње издваја више од 100.000 евра за реновирање школа на КиМ. То је један од наших приоритета зато што су школе у изузетно лошем стању, а то је уједно и место где деца проводе највише времена. До сада смо реновирали 44 школе широм Косова и Метохије. Док разговарамо припрема се наш традиционални божићни конвој током којег десет волонтера из Француске дели пакетиће деци, школски прибор, одећу али и апарате за домаћинство и сличне потрепштине.

 

Какав је положај Срба у Босни и Херцеговини?

 

Поред подршке културним пројектима за очување српског језика, писма и традиције, управа је подржала одрживе пројекте за најугроженије Србе у федерацији, у Босанском Петровцу, Босанском Грахову и у Посавини, где смо помогли купујући стоку и пољопривредне машине. Покренули смо такође кампању информисања прогнаних Срба из федерације преко наших амбасада, удружења, цркава и на друштвеним мрежама, као и оснивање Канцеларије за правну помоћ Србима из федерације у Београду, јер су у процесу усклађивања земљишне књиге и катастра могли да остану без своје имовине у Федерацији БиХ. Као резултат имамо 10.000 покренутих правних поступака, чиме ће више од 57.000 хектара земље остати у српском власништву.

 

Како сте помогли српску дијаспору?

 

Пројекти у дијаспори су разноврсни, а управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону подржава све оне чији је циљ очување језика, идентитета и културе. Отворили смо 23 нове допунске школе од Русије, Малте, Холандије до Аустрије, Шпаније и Португалије. У нашим школама деца уче језик, али и о култури, историји, упознају са другом децом, која такође говоре српски. Зато су нам важне.

 

Шта је следеће у вашем фокусу?

 

Наш фокус следеће године су Јужна и Северна Америка. Тамо су потребе огромне. Имамо контакте са нашим људима који живе у тим земљама. Радимо  у сарадњи са Министарством просвете, јер се нова школа, годину дана после покретања, прикључује систему тог министарства. Имамо пројекте које смо радили са црквама јер се у њима окупља наша дијаспора свуда у свету. Такође, подржали смо многе културне, пре свега фолклорне, манифестације и помогли у набавци народних ношњи. За Србе, фолклор је више од игре, има важну улогу у очувању идентитета народа.

 

Да ли се мења мишљење Француза према положају Срба на КиМ?

 

Већ 17 година преко „Солидарности за Косово” извештавамо о ситуацији, организујемо посете за новинаре и парламентарце, издајемо књиге, стрипове, часописе и документарце, да би свет видео како живе Срби у центру Европе. Мислим да се ствари мењају. Србија је на страни истине и правде, ситуација је мало боља него раније, али је негативна пропаганда и даље присутна, јак је проалбански лоби, ипак, можемо лакше да се боримо против њега него пре.

 

Да ли ваша хуманитарна организација и даље ради?

 

Да, организација ради, имамо 30 вредних волонтера, више од 12.000 донатора, што значи да толико француских породица редовно даје прилоге за пројекте које реализујемо у енклавама на Косову и Метохији. Када су ми забранили улазак на Косово и Метохију, морали смо да се реорганизујемо. Моја супруга се такође ангажовала и доста помаже. Имамо добру сарадњу с Епархијом рашко-призренском. Када сам прихватио да будем директор управе, знао сам да ће организација моћи да настави да ради.

 

Какав је ваш однос с председником Александром Вучићем?

 

Имамо добар однос, председник Вучић ми је указао велико поштовање када је пре две године предложио да ме влада именује на место директора. Радо сам прихватио његов предлог јер изузетно поштујем храбру политику коју води упркос тешким временима у којима живимо. Одгајен сам у култу генерала Дегола, кога је изузетно поштовао и увек подржавао мој деда Жилбер, а који је водио независну француску политику кад то није било нимало једноставно. У Србији, данашњи Дегол је Александар Вучић.

 

Какву сарадњу очекујете с министром спољних послова Ивицом Дачићем?

 

Очекујем добру сарадњу с министром Ивицом Дачићем. Он је политичар огромног искуства који је политички преживео различите епохе и сигуран сам да ћу много научити из сарадње с њим. Што се саме управе тиче, важно је што смо део Министарства спољних послова, јер сарађујемо на дневном нивоу са свим нашим амбасадама и конзулатима. Они су наше уши и очи на терену, увек у контакту с нашим грађанима где год да живе.

 

Са Косова сам протеран без образложења и рока

 

Да ли можете да уђете на Космет?

Не, већ четири године, откад су ме припадници косовске полиције ухапсили на административном прелазу, испитивали неколико сати у неком контејнеру код Мердара и, уз претње, уручили ми папир на којем пише да ми је забрањен улазак на Косово јер сам на списку непожељних особа. Нема образложења, нема рока. Од тада се судимо али само ме шетају од суда до суда.

 

Извор: Политика

Министарство спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону © Сва права задржана
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА
Управа за сарадњу с дијаспором
и Србима у региону
Nazad na sadržaj